Mrlja

Čistim, čistim, ali očistiti se ne može. Ne pomaže KH-7, ni Domestos, niti soda bikarbona, a ni ocat. Jedino je vino malo prikrije, sakrije, uklopi u ambijent. Mrlja, mrljica. Ne smije se spominjati, ne smije se govoriti o njoj. Nije se dogodila.

Ali sve prožima. Zatvaram oči da je ne vidim, kuham, peglam, ne razmišljam. Nema je, sve je ponovno čisto, bistro, nevino.

No, tada me zaskoči, iskoči iz radija, s interneta, razlije se po stanu, slijedi me. Širi se po svim porama. Nema joj kraja. Prilazi mi s leđa, obavija se oko mene, klizi mi niz prste, ulazi kroz usta, gutam je. Prlja me ta mrlja. Ne znam kako joj se othrvati. Ona postaje jedno sa mnom.

Godi mi, a istovremeno i guši. Želim joj pobjeći, ali mi ne da. Zapetljava mi se i o kosu, mrsi je. Svezana sam, prikovana. Mrljica.

Nema je, a tu je. Guta sve pred sobom. I onda me naglo pušta iz svoje mreže, klizi natrag. Nestaje pred očima.

Uzimam krpu, brišem, čistim ponovno, perem stan, perem sebe. Hladan tuš. Ribam sve sa sebe, nema joj traga. Ne palim radio, niti idem na Internet. Sve ovo se nije dogodilo. Nema mrlje, nije je nikad ni bilo – uvjeravam samu sebe.

No, tada preko otvorenog prozora dopre miris tek napravljenih palačinki. I ponovno, eto nje nepozvane. Prikrada mi se prepredeno.

Čistim, čistim, ali očistiti se ne može. Mrlja na tijelu, mrlja na srcu.

Mrljica..

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s